Прослава Божића у Србији

Најрадоснији хришћански празник, дан рођења Христовог, данас прослављају Српска православна црква и цркве које поштују јулијански календар. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 7. јануара 2018. године, на радосни празник Рождества Господњег – Божић, светом архијерејском Литургијом у цркви Светог кнеза Лазара у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару

Торжественом празничном богослужењу су, поред многобројног благочестивог народа, присуствовали: престолонаследник Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, изасланик и генерални секретар Председника Републике Србије г. Никола Селаковић. први потпредседник Владе и министар спољних послова г. Ивица Дачић, министар рударства и енергетике г. Александрар Антић, градски менаџер г. Горан Весић, заменик директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Марко Николић, апостолски нунције Лучијано Суријани, надбискуп београдски г. Станислав Хочевар, предстваници традиционалних Цркава и верских заједница, чланови дипломатског кора, као и личности из културног и јавног живота престонице.

После свете Литургије на Светосавском платоу испред храма Његова Светост је заједно са представницима републичке и градске власти и многобројним верницима преломио Божићну чесницу коју су, за житеље престонице припремили вредни чланови Уније пекара Србије. Ломљене су две чеснице – већа је имала пречник метар и по, припремана је четири, а пекла се два сата. У њој су била три златника и десет сребрњака.

Чесница пречника метар и по ломљена је и у Крушевцу, испред Саборног храма Светог Ђорђа. Три златника су пронашли Теодора, Наталија и Лазар.

Теодора Степановић је срећна јер је извукла златник, а, истиче, и у чесници код куће је пронашла дукат.

Град Ужице је у сарадњи са Црквом први пут овог Божића организовао испред Цркве Светог Ђорђа ломљење чеснице пречника преко два метра, састављене од 1.600 кајзерица. Дукат је први пронашао ученик Кристијан Катић.

Чесницу је израдила и поклонила пекара „Сретен Гудурић“. У чесници су се налазила три дуката, од којих је два поклонио Град Ужице, а један златара „Карат“.

Грађани су испред чесме Четири лава у центру Сремских Карловаца ломили чесницу уз присуство владике сремског Василија.

У свим храмовима Српске православне цркве у земљи и расејању, слављење Божића почело је паљењем бадњака и поноћним литургијама. Његова Светост патријарх српски Иринеј служио је свету архијерејску литургију у Крипти Храма Светог Саве на Врачару.

У српским срединама на Косову и Метохији прослава Божића почела је паљењем бадњака. У црквама и манастирима служене су литургије. Владика рашко-призренски Теодосије служио је свету архијерејску литургију у Манастиру Грачаници.

Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.

Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом веку, у време цара Аркадија. Тај датум се и данас поштује, с тим што се он у јулијанском календару поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско време тога дана славе празник рођења Исуса Христа.

На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вредности вере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први грех.

У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног Спаситеља и поклонила му се као Богу.

„У исто време, над земљом израелском појави се велика сјајна звезда која беше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не беше на висини као све звезде већ у висини птичјег лета“, пише у јеванђељу.

Звезду су четрдесет дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звезда, поклонили су се детету „као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља“.

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка деца до две године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према јеванђељу, убијено је 14.000 деце, али је света породица пребегла у Мисир у Египту, где је живела до Иродове смрти.

Слављење у Србији

На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.

Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца.

У чесницу се ставља златни или сребрни новчић. Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Српска православна црква и њени верници Божић славе три дана. Они су у њеном богослужбеном календару обележени црвеним словом. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети архиђакон Стефан.

Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.

Редакција Позитивних вести се придружује честиткама свим верницима Српске Православне Цркве уз све радосан поздрав Мир Божји – Христос се роди! Радујте се

Фото:СПЦ и РТС

Извор:СПЦ и РТС