Превише паметна кућа

Умрежавање уређаја у кући све је једноставније и све боље функ­цио­нише. Ма колико „опамећивање“ куће деловало као добра идеја, често смо склони да у том послу и претерамо…

Преломна тачка је био Home Assistant, програм (готово бих рекао – оперативни систем) који инсталирате на неки Raspberry Pi или у доцкер на неком од кућних рачунара и помоћу њега контролишете паметну опрему разних произвођача. Испрва је тешко ишло, нарочито са разним кинеским уређајима, али временом су се појавили драјвери за скоро све и тако је могуће централизовати контролу над кућом. Сам Хоме Ассистант има бројне алате за аутоматизацију, писање скриптова и свакојако прилагођавање, па ствари можете подесити баш онако како бисте желели, ако сте спремни да за то одвојите (поприлично) време.

Шта има смисла умрежити

Контрола светала по кући је нешто од чега људи обично полазе. Згодно је оперисати осветљењем са мобилног телефона, а аутоматизацијом паљења и гашење неких светала у одређено време унапредићете комфор и уштедети струју. Треба ипак знати да аутоматизација није баш тривијална, пошто времена нису фиксна – светла се у једно време пале лети а у друго зими, а постоји и непријатан тренутак преласка на летње/зимско време. Ја сам уложио доста рада у Python програме који из табеле читају време изласка и заласка Сунца за конкретан датум – наћи ћете на Интернету сервисе који дају сличну информацију, али је њихово коришћење толико компликовано да сам се најзад определио за статичку таблицу коју држим на диску. Срећа па су ти подаци фиксни за сваку годину, уз напомену да треба пазити на летње/зимско време и узети у обзир преступне године као што је текућа.

Паметне утичнице су такође згодне, барем на неким местима у кући. Ту није ствар само у даљинској контроли, него и у праћењу потрошње енергије. Када схватите шта колико троши, можете озбиљно да уштедите струју практично без губитка комфора. Генерално се увек зачудим кад видим колико струје трошим – стално се прича да су рачунари и друга опрема штедљиви, али та штедња није баш видљива на рачуну, барем док не почнете немилосрдо да искључујете којешта. А увек има шта да се искључи.

Треба ипак бити опрезан код контроле опреме на овај начин, јер има уређаја којима баш и не прија да им сваки час искључујете и укључујете напајање. Један од примера су клима уређаји, а баш њих бисте радо контролисали… У последње време на тржишту се појављују климе са уграђеним Wi-Fi модулом (или Wi-Fi модул може да се докупи) и то сматрам одличном инвестицијом. Ако ваша клима нема такву могућност, добро је да купите неки IP трансмитер који се лепо интегрише у паметну кућу, а онда управља климом емулирајући даљински управљач. Много „природније“ него да клими свако мало нестаје струја.

A шта је претеривање

Новије (и скупље) веш машине, фрижидери, машине за судове и други уређаји имају могућност интеграције у смарт хоме, али је корисност те интеграције под знаком питања. Лепо је што ме машина за прање веша обавештава да је завршила посао, али то углавном и сам чујем, срећан што је центрифуга престала. Слично и за машину за прање судова. Има неких футуристичких сценарија у којима би фрижидер пратио које намирнице постоје на полицама па вам правио списак за куповину, али смо далеко од реализације те идеје. У међувремену, „паметни“ фрижидер и није много користан.

Интеграција брава и алармог система у паметну кућу је још једна потенцијално корисна, али и опасна идеја. Свакако је лепо да имам информацију када је која брава откључавана и ко је (де)активирао аларм, али је препуштање контроле над безбедношћу дома компјутеру ризична пракса. Знајући колико има разних провала у безбедносне системе широм света и колико сви оперативни системи и програми имају багова који се годинама не откривају, некако нисам баш рад да омогућим да се врата откључавају преко Интернета. Нарочито зато што већина система ради тако што је контрола на неком далеком серверу у Америци или Кини, ваш мобилни јавља серверу да вам отвори врата, а сервер јавља брави да се откључа. Сервер не ради – не можете да уђете у кућу. Сервер компромитован – свако може да уђе у вашу кућу. Хвала, али не хвала.

Боља је пракса да се браве контролишу из ваше мреже, а да јој споља приступате кроз VPN. А опет, ко зна какве багове има ЊиреГуард протокол или ваш кућни рутер… Неће се на вас баш намерити најбољи хакери на свету, али на широком тржишту има много алата за хаковање, па би и неки клинац из комшилука могао пожелети да „окуша срећу“. Можда механички кључеви звуче као XIX или XX век, али су они и даље добра основа безбедног дома. Наравно, уз видео-наџор и аларм интегрисан у Home Assistant систем…

Аутор: Предраг Мирковић

Извор: PC Press