У Грачаници у славу Грачанице

Манастир Грачаницу и цркву Пресвете Богородице подигао је краљ Милутин пре 701 годину, а за један тако велики и значјан јубилеј у ансамблу „Венац“ урадили су нову сценску форму, пратећи њоме историју овог здања и људи, најпре Срба и представника Српске православне цркве, који су га окруживали и очували.

„Поред историје цркве, самог манастира, народа, државности, представом се прати судбина једног обичног човека, једне породице Радовић из села Сушице која се спомиње у Грачаничкој повељи, а која је једна од ретких осликаних у виду фреске. Говоримо о људима, породици која је храбро и пркосно одбила позив српског патријарха да напусти Косово у великој сеоби Срба“, објашњава садржај представе аутор и кореограф, Милош Циле Митић.

Прича се завршава победом живота и то свадбом, сусретом браће Радовић, људи који настављају традицију живљења на Косову.

Један од њихових потомака услед свакодневних тешкоћа које Србе прате у животу, намерава да се одсели са Косова и одлази у амбасаду једне стране земље, али када од њене службенице чује питање: „Сушица, Грачаница? Да ли се то налази у Србија?“, буде изреволтиран, одустаје и закључује да је Грачаница светиња за коју се треба борити и због које треба остати на Косову.

„Представа кроз кореографије, минијатуре уклопљене у дело, садржи причу о целокупном народу“, додаје Митић.

„Представа има ту кључну реченицу: ‘Сушица, Грачаница , да ли се то налази у Србија?’, коју када год је чујем ја се изнутра потресем“, каже доктор етномузиколигије и професор на Факултету музичке уметности  у Београду, Сања Ранковић, која је радила на музици и пева у представи.

Играчи ансамбла „Венац“ кроз представу постају уметници и глуме себе, показују косовскометохијског Србина, из Грачанице, из Сушице, у свакодневном животу, додаје Ранковићева.

„Представа је нешто што ће у перспективи ићи и ка чему треба да иде професионално приказивање фолклорне уметности на сцени, поред кореографија које ће се увек изводити. За ‘Венац’ је то прво овакво уметничко дело, врхунски изведено, а на самој фолклорној професионалној сцени се одавно није појавило овакво дело. Раније их јесте било, али су углавном рађена на основу сегмената већ постојећих кореографија“, оценила је професорка Ранковић.

Ауторски тим чине још редитељ Драган Елчић, музичар Здравко Ранисављевић, костимограф Борис Чакширан, продуцент звука Александар Софронијевић, те глумци Александар Лазић, Јелица Ковачевић и Предраг Васић.

Покровитељ кореодраме „700“ је Министарство културе Републике Србије.

Извор: РТС