Пет дана недељно су студенти, а викендом пољопривредници!

Топола: Од тога живимо, то нам плаћа студије, дужни смо да помогнемо родитељима- кажу браћа која на питање „село или град“ једногласно кажу оба. Студенти, браћа Ненад и Александар из села Пласковац код Тополе пет дана недељно уче, а два су земљорадници. Пољопривредом се баве и читаво лето, од спремања испита сате краду за послове у винограду и воћњаку. Ненад завршава машинство, Александар економију.
– Од тога живимо, то нам плаћа студије, дужни смо да помогнемо родитељима – кажу браћа која на питање „село или град“ једногласно кажу – оба!
Ненад Ђорђевић има 25 година, и управо креће на другу годину мастер студија на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу. Када није у граду, у Пласковцу је или продаје своју робу на манифестацијама у околини, као што је Опленачка берба. А на берби је наступио са девојком Софијом Петровић, која му је колегиница на факултету, али и пчеларка.
– Имамо јабуке, шљиве, брескве, вишње и грожђе на око шест хектара. Производимо вино, али и ракију- комовицу и шљиву. Задовољан сам како је грожђе родило ове године, има висок проценат шећера и биће доброг вина. На Опленачку бербу изнели смо воће и прошлогодишње вино јер овогодишње никоме још није готово – објашњава Ненад.
Он каже да је пољопривредник од детињства, јер деца на селу рано почну да помажу родитељима. Ипак, определио се за студије машинства, сада је на мастер студијама. Ненад каже да ће тражити посао у струци коју је бирао, а да ће до радног места бити у винограду и воћњацима.
– Имам утисак да никада заправо нећу отићи са села, не могу да замислим да константно живим у граду када завршим факултет – каже Ненад.
Његов брат Александар завршава економију. Каже, мало се одужило јер зна да буде проблем када лети неко бира између спремања испита и силних послова у селу.
На Опленачкој берби браћа су наступила и са медом на тезги. Није њихов, мед је изложила Софија Петровић, Ненадова девојка. Смеју се на опаску да би ако једном удруже своје животе могли да удружиће и производњу.
– Моји родитељи се пчеларством баве од 1998. године. Кошнице су нам у селу Трнава. Још као мала помагала сам оцу око вађења и паковања меда. Тада смо имали само багремов и ливадски мед, а касније смо мајка и ја почеле да уводимо иновације, комбинујући мед са сувим воћем и лековитим биљем.
Даљи планови су нам производња крема и уопште козметике. Такође, мој је план да завршим мастер и запослим се као машински инжењер, јер то је мој први избор. Пчеларење ће бити само хоби – каже Софија.
Браћа Ђорђевић викенд пред почетак обавеза на факултету проводе на селу, ту где су цело лето помагали родитељима који их издржавају на студијама и омогућавају им да бирају свој позив у животу.

Извор: Телеграф