Први човек који је успео да измери откуцаје срца дивљем плавом киту

Свет: Експеримент је показао да плави китови имају много већи распон откуцаја срца него што се мислило.

Мушки плави кит на кратко се појавио у калифорнијском заливу Монтереи, а тим научника у чамцу на надувавање спретно му је ставио безопасну справицу на леђа користец́и лагану шипку. Дан касније, сензори су послали монитору научне експедиције прве икада забележене снимке брзине откуцаја срца дивљег кита.

Ескперимент који је објављен у научном часопису почетком ове недеље нуди до сада невиђен поглед кроз прозор екстремних кардио адаптација највеће животиње на планети. У снимку испод можемо да видимо да је храбри истраживач имао само неколико секунди да из труцкајућег гуменог чамца „тагује“ плавог кита. Дејвид Кејд који је то успео да уради у снимку чак и подсећа на Квинта из легендарног филма „Ајкула“ током ове операције:

“Наша студија представља велики напредак у нашој вештини мерења виталног степена (брзине откуцаја срца) у економски и еколошки важној врсти као што је угрожени плави кит,“ рекао је главни аутор истраживања Џереми Голдбоген, доцент за биологију на Универзитету Станфорд, у е-маил изјави за ВИЦЕ.“

“Плави кит је највећа животиња у историји света, и зато је већ дуго фасцинација биолога. Какав је живот и пулс тако велике животиње је било основно питање које себи постављамо“. Откуцаји срца су мерени китовима, али никада дивљим, и то је био прави изазов. Ови китови нису тренирани да изложе госту део тела на којем откуцаји срца могу потпуно чисто да се сниме, те је задатак истраживача био да погоде што прецизније место за мерење.
Рекламе

Иако је у првом тренутку таг намештен на китова леђа, он је неким чудом склизнуо баш у праву позицију за мерење ЕКГ-а.

ЕКГ је снимљен 27. августа 2018, и показао је између осталог да су откуцаји срца смањени на 4 до 8 у минути приликом дубоких зарона, што је много мање од очекиваних 15 откуцаја у минути. Ови китови иначе, када су на површини имају између 25 и 37 откуцаја срца у минути.

Тај високи број откуцаја срца приближава се горњој граници онога што су научници предвидели да је могуц́е за ове океанске дивове што сугерише да би кардио лимити „могли ограничити еволуцију максималне величине тела“ код плавих китова, кажу аутори.

Другим речима, док су ова огромна срца покретала неупоредиво еволуцијско увец́ање плавих китова, она су можда и ограничили свој раст на садашњу величину. Китови не могу физички пумпати крв много брже од стопа уочених у новим снимцима ЕКГ-а, наводи се у студији, која може објаснити зашто никада нисмо опазили животиње вец́е од плавих китова.

Голдбоген и његове колеге успеле су да сниме 8,5 сати срчаних података плавог кита који има најмање 15 година старости и тежину од 68 тона. Кит је током мерења имао неколико дубоких урона у морско плаветнило, од којих је једно трајало 16.5 минута до дубине од 184 метра. Током ових урона, откуцаји срца су се смањивали како би тело сачувало кисеоник и енергију,

“Плави китови су занимљиви јер имају такву енергетски захтевну стратегију крмљења, која се назива храњење базама, при чему се огромне количине воде и плена гутају више пута током храњивих урона, “рекао је Голдбоген.

Док је кит имао краткотрајно повишене откуцаје срца током ручка, откуцаји су заиста почели да се пумпају прековремено када је поново изашао на површину. Док је кит дисао ваздух након роњења, откуцаји његовог срца су се повисили како би се осигурало да ц́е његово тело и ткива бити ефикасно реоксидовани. Што је дубљи зарон, то је више откуцаја срца на површини, открио је тим.

Успешно прикупљање ових података представља велики напредак у нашој способности да психолошке лабораторије изведемо на отворено море, оцењено је још. Голдбоген и његов тим планирају да иста истраживања наставе сада са другим врстама дивљих китова која роне још дубље од плавих китова.

„Усредсредићемо наше напоред у будуц́ности на друге велике врсте китова да видимо да ли показују сличне врсте динамике откуцаја срца.“ рекао је Голдбоген.

Извор: VICE US