Тарантино: Било једном у Југославији

Нови филм Квентина Тарантина „Било једном у Холивуду“ препун је детаља који пажљивом гледаоцу који много зна о филму указују на Тарантинову фасцинацију југословенском кинематографијом. Можда и зато што филм обрађује време од пре тачно пола века, када је кинематографија СФРЈ достизала светске врхове.

У интервјуу датом специјализованом веб-сајту за вести из света филма Дедлајн, Квентин Тарантино направио је занимљив лапсус.

Југославија је држава која постоји у епохи филма  Било једном у Холивуду. И то не само да постоји, већ је неизоставни део живота јунака о којима говори Тарантинов нови филм.

Квентин Тарантино на промоцији филма у Москви

У истом интервјуу, кад му траже да наведе који су глумци послужили као инспирација за главног јунака – апокрифног Б-глумца Рика Далтона, Тарантино каже: „Та епоха ми је занимљива и та дилема и цела идеја да тај тип мужевног главног глумца који је провео каријеру зачешљавајући своју фризуру џепним чешљићем, одједном замењују чупави андрогини типови. Одједном, мој јунак и Тај Хардин и Џорџ Махарис више нису актуелне мушке звезде.“

Већ је поменути Тај Хардин протагониста крајње необичног партизанског филма са снажним упливом естетике шпагети-вестерна Реквијем, у режији Часлава Дамјановића и продукцији Косово филма.

Дамјановић је касније емигрирао у Америку, и упркос томе што је у Југославији снимио два филма о НОБ-у, постао је симпатизер четничког покрета и писац ког занима та тема.

У извесном смислу као да нам Тарантино сугерише и да је Рик Далтон посетио Југославију кроз кратак инсерт који је тешко идентификовати на биоскопском екрану, али јако подсећа на филм Партизани Столета Јанковића, у коме је главну улогу играо некадашњи штићеник Џона Форда, а тада већ глумац на ничијој земљи између биоскопа и телевизије Род Тејлор. У тренутку када крене тај клип, зачује се и тема из тог филма накратко.

Не би требало да нас чуди овај детаљ. Тарантино се зближио са Тејлором на снимању Проклетника, где је овај играо Винстона Черчила.

И ако је збиља и Тејлор послужио као инспирација Тарантину, онда је Југославија у свему потенцијално одиграла још већу улогу. Наиме, окосница филма Било једном у Холивуду јесте пријатељство између глумца Рика Далтона и његовог дублера Клифа Бута, који успут има улогу возача, батлера, телохранитеља и изнад свега најбољег пријатеља.

Тејлор је имао таквог нераздвојног пријатеља и изгубио га је баш на снимању филма Партизани, у саобраћајној несрећи на Тари.

Друга веза са Југославијом јесте ратни филм који је Рик Далтон снимио и чији плакат подсећа на Тајну инвазију Роџера Кормана.

Тај филм сниман је у Дубровнику и важи за претечу Олдричевог класика Дванаест жигосаних, а говори о групи осуђених америчких војника које шаљу у овај град да ослободе заробљеног италијанског генерала ког су Немци заточили због симпатија према савезницима.

Ово је био један од последњих филмова које је Корман снимио у сарадњи са холивудским студијима, пре него што ће се окренути искључиво властитој продукцији и пре свега као продуцент изменити изглед америчког филма уводећи генерације младих талентованих редитеља.

Наша кинематографија се позабавила овим периодом и Југославијом као уточиштем за холивудске отпаднике у играном филму Доктор Реј и ђаволи Динка Туцаковића.

Исту тему, Туцаковић је са Дејаном Косановићем обрадио и у документарној књизи Странци у рају.

Југославија тог времена јесте била место на ком су многе личности које инспиришу Тарантина повремено радиле. Зато ми се чини да онај лапсус у изјави није случајан.

Он је одјек времена, и покушај да аутор убаци читаоца у атмосферу свог остварења, ако не и подсетник да је своју прву значајну улогу Бред Пит снимио у СФРЈ код Божидара Николића у филму Тамна страна сунца.

Извор: РТС