Ускликнимо са љубављу Светитељу Сави

Данас је у Србији и у целом свету, у свим местима где живе Срби, свечано прослављена слава свих Срба Свети Сава. Свети Сава се славио како у Храмовима Српске Православне Цркве тако и у Школама и Факултетима као школска Слава али понајвише у срцима нашег народа.

Свечана славска Литургија служена је у Храму Светога Саве на  Врачару у Београду од стране Патријарха српског г.Иринеја, по први пут у крипти Храма. Литургија је служена у присуству бројних свештеника, представника Владе Републике Србије попут директора Канцеларије за Косово и Метохију г.Марка Ђурића, директора Канцеларије за сарадњу са верским заједницама г.Милете Радојевића, Протонеимара Храма Светог Саве проф. др Војислав Миловановић, бројног верног народа.

Посебну пуноћу службе дала су многа деца која су дошла на службу. Најбројнија су била деца из ОШ Свети Сава из Београда са својим вршњацима из истоимене школе из Косовске Митровице који су били њихови гости.

Увече је Савиндан прослављен Светосавском академијом у Народном позоришту у Београду у оргнанизацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Сутрадан након Савиндана у крипти Храма Светог Саве у Београду је одржана свечана академија „Светосавски дани у српском војном школству” којој је присуствовао министар одбране Зоран Ђорђевић и патријарх српски Иринеј.

Свечаности су присуствовали и представници Министарства одбране и Српске православне цркве.

Министар Ђорђевић је изјавио да је свечаност показала дубоку везу која постоји између Војске, Цркве и народа.

– И наредних година ћемо наставити с овом традицијом, а вечерас смо такође увидели да су и грађани показали интересовање за то. Порука коју желимо да пошаљемо је да су Војска и Црква уз свој народ, а да је за Војску Србије образовање најјаче оружје, поручио је министар одбране.

Према речима патријарха Иринеја, значај манифастације је у томе што је ово „први пут после много година да се овако

свенародно учествује у прослави Светог Саве”.

Начелник Војне академије генерал-мајор Горан Зековић подсетио је на историјски ток војног школства и поручио да „вечерас младост војних школа показује своје таленте, показује како се воли земља у песми, стиху и беседи и уверава нас да је спремна да то и докаже у сваком моменту на бранику отаџбине, у свом будућем позиву”.

Манифестацију „Светосавски дани у српском војном школству” организовали су Телевизија „Храм” и Универзитет одбране у Београду, а у уметничком програму учествовали су кадети Војне академије и Медицинског факултета Војномедицинске академије, ученици Војне гимназије и Средње стручне војне школе, полазници Класе слушалаца за резервне официре и чланови Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички”.

Свети Сава, први српски архиепископ,  је родоначелник Славе као српског обичаја који је установио када је као просветитељ и равноапостол ходио народом и искорењивао многобоштво, кривоверство, богумилство, неписменост и постављао вере Православне, писменост и културу, нацију…идентитен српског народа.

Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу, 2. јануара 1840. године, одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Свети Сава је написао манастирске типике – Карејски, Хиландарски и Студенички типик. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове, Законоправило, што је превод Јустинијанове Шесте новеле. То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао Хиландарски медицински кодекс. У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан-паша 1594. године на Врачару.

Извор:Позитивне вести/РТС/Канцеалрија за КиМ и Министарство одбране