Вртићи без граница

Београд – Албена је прави пример детета које похађа вртић. Сјајних очију, широког осмеха, шестогодишња девојчица коју је лако насмејати, весело следи сва упутства васпитачице. Очигледно је да се добро слаже са својим другарима и другарицама, посвећујући посебну пажњу Милици, повученој девојчици која је понекад јако узбуђена због активности у којима учествује у вртићу.

Али Албена је пример и на други начин. Она потиче из ромске заједнице из Сремчице, насеља које је смештено на брдима око Београда и припада градској општини Чукарица. Многа деца из ромских породица не похађају предшколско образовање. У узрасту до 5,5 година, тек свако двадесето дете иде у вртић.

Доживотно учење
Ово је статистика коју треба променити. Предшколско образовање може бити од виталног значаја за срећну и просперитетну будућност. Оно чини основу доживотног учења: деца која иду у вртић имају веће шансе да остану дуже у процесу образовања, што може допринети „извлачењу” породице из сиромаштва.

Међутим, вероватноћа да ће укључити децу у вртић је најмања за најсиромашније породице, укључујући ромске. Постоје бројни разлози за то, а међу њима су и географска и социјална изолованост. Недостатак средстава такође игра одређену улогу – као и неспремност ромских породица да се изборе са бирократијом која им може изгледати нејасна или чак непријатељски расположена према њима.

Отварање места за децу и унапређење квалитета
Зато УНИЦЕФ подржава пројекат „Вртићи без граница” у сарадњи са Владом Републике Србије, академским институцијама, општинама и партнерима из невладиног сектора, као и Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу.

Пројекат омогућава отварање места за децу – посебно за децу из социјално угрожених средина – и побољшава квалитет предшколског васпитања и образовања у свим аспектима.

Албена похађа предшколски програм у вртићу Горица, који се организује у оквиру пројекта „Вртићи без граница”. Међу њеним другарима и другарицама су и друга деца која би иначе пропустила ову важну фазу свог образовања – не само деца из етничких мањинских заједница, већ и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и друга деца из комшилука.

Изгубљена шанса
Према законима Србије, систем даје предност деци из осетљивих група, као и деци из породица у којима су оба родитеља запослена. Међутим, у пракси недостатак средстава на локалном нивоу и потражња од стране запослених родитеља могу угрозити систем. То има за последицу искључивање великог дела становништва. Као резултат тога, само половина деце у Србији могу наћи место у предшколским установама, што је далеко испод броја деце обухваћене предшколским образовањем у већини земаља Европске уније – групи земаља са којом Србија преговара о придруживању.

Све се своди на огромну изгубљену шансу – нарочито ако су све васпитачице у Србији тако добре као што је Невенка Вуколић. Руководитељка предшколске установе Горица има практичан приступ и води Албенину групу са толико ентузијазма да просто сија од узбуђења после рада са децом. Ипак, она тврди да се утрошена енергија више него исплати.

„Предшколско васпитање и образовање омогућава деци да задовоље своје основне потребе, као што је потреба за дружењем”, тврди она. „За децу која похађају групе у оквиру пројекта „Вртићи без граница“, ово је први пут да се сусрећу са предшколском установом – и сада могу да упознају своје вршњаке и да се прилагоде образовном систему. Све ово је веома подстицајно и стимулише њихов развој.”

Промовисање вртића
Невенка напомиње да су „Вртићи без граница“ ту како би деца из осетљивих група имала користи. „Имали смо добре резултате у промовисању „Вртића без граница“ међу овим породицама – желимо да им поручимо да су њихова деца добродошла. Такође сарађујемо са здравственим и социјалним центрима како бисмо утврдили коју бисмо децу могли да укључимо у предшколско образовање, укључујући ромску децу и децу са сметњама у развоју и инвалидитетом. Они имају нарочито велике користи од дружења”.

Залагање унутар заједнице
Међутим, није само на вртићима да промовишу значај предшколског образовања. Можда је чак и важније да чланови локалних заједница, чија би деца могла имати највећу корист, управо буду заговорници предшколског образовања и васпитања.

У Албенином случају то није проблем. Када се врати кући у своје ромско насеље, њена мајка, Гунај Касуми, радо говори о значају образовања. Дели свој ентузијазам са широм породицом и комшијама – такође сарађује са локалним властима у циљу побољшања расположивости места у предшколским установама.

„Ја сам завршила средњу школу,” објашњава Гунај. „Залажем се да сва деца из мог комшилука учествују у пројекту Вртићи без граница – нарочито ромска деца”, каже Гунај.

Топла добродошлица
Албена је живи пример тога какви се резултати могу постићи предшколским образовањем и васпитањем – а Гунај каже да је одушевљена добродошлицом којом су прихваћени Албена и друга ромска деца у вртићу Горица.

„Веома сам задовољна васпитачицама. Прихватиле су нашу децу као своју. Албена је увек срећна у вртићу и приметила сам велику разлику од када иде у вртић. Много је научила, комуникативнија је, друштвенија и течно говори српски језик – то је веома важно.”

Подизање свести
Само у општини Чукарица, више од 60 деце похађа програме који су осмишљени у оквиру пројекта „Вртићи без граница”. Слични пројекти се спроводе и у другим деловима Србије, а УНИЦЕФ са својим партнерима улаже напоре да побољша пружање предшколског васпитања и образовања широм земље. То обухвата рад на законском оквиру, подизање свести међу кључним доносиоцима одлука о значају образовања у раном узрасту и пружање помоћи образовним стручњацима да унапреде своје вештине.

„Партнерство је било веома успешно и на крају ћемо имати добре резултате,” каже Драгана Коруга из Центра за интерактивну педагогију који је један од партнера на пројекту.

Резултати би требало да садрже смањену стопу напуштања даљег школовања у образовном систему, бољу социјалну интеграцију мањинских заједница и већу будућу добит за децу која тренутно уживају у игрању. Чак и мало образовања у раном узрасту може донети велике резултате.

Извор:УНИЦЕФ