Расте број деце о којој брине држава

Београд – Више хранитеља који воде рачуна о малишанима са физичким и менталним сметњама.

Држава је трећи родитељ за око 200.000 малишана, говоре подаци Завода за социјалну заштиту који сведоче о порасту броја деце у систему социјалне заштите. Међу њима је највише деце која добијају новчану социјалну помоћ. Следе деца чије се маме и тате споре око родитељства, деца са проблемима у понашању, малишани под старатељством државе, они који су жртве насиља и занемаривања, као и деца са сметњама у развоју.

Иако се број малишана у нашој земљи смањује из године у годину, истовремено расте број деце о којој држава мора да води рачуна, о чему илустративно сведоче подаци Републичког завода за статистику који говоре да је у периоду од 2011. до 2014. године број деце у нашој земљи смањен за 33.279. У истом временском периоду, број малишана који се налазе на евиденцији центара за социјални рад повећан је за 45.397, односно за чак 20 одсто. То у статистичком преводу значи да се крајем прошле године 193.865 малишана налазило на евиденцији центара за социјални рад.

Ненад Стојановић, саветник Завода за социјалну заштиту, не крије забринутост због чињенице да чак 15,5 одсто малишана у нашој земљи користи услуге социјалне заштите.

– Највећи број (57 одсто) спада у кориснике новчане социјалне помоћи – подаци говоре да чак 373.595 деце прима дечји додатак, а новчану социјалну помоћ добија 96.868 деце, односно 48.686 породица. Подаци такође показују да од укупно 368.000 једнородитељских породица, пет одсто њих користи новчану социјалну помоћ – истиче Стојановић.

Подаци Завода за социјалну заштиту говоре да је у претходној години 837 деце одрастало у домовима за децу без родитељског старања, а 5.205 било је смештено у хранитељским породицама. Јелена Пешић, педагог Завода за социјалну заштиту, истиче да охрабрује податак да је током 2014. године свега 31 дете старости до три године било смештено у домове за децу без родитељског старања.

– То представља наставак позитивног тренда који је започео пре неколико година када је обустављен пријем малишана млађих од три године у домове за децу без родитељског старања. Тако је, примера ради, 2012. године у овим домовима одрастало 54 деце, а 2013. године 38 малишана било је смештено у ове установе социјалне заштите. Углавном је реч о деци која имају вишеструке здравствене сметње и за коју још увек нису пронађени усвојитељи, односно хранитељи – истиче Јелена Пешић.

Наша саговорница примећује да расте број хранитеља који воде рачуна о малишанима са физичким и менталним сметњама – од 5.205 малишана који се налазе у хранитељским породицама, 808 њих има развојне и здравствене поремећаје.

– Охрабрује нас и чињеница да се током претходне године чак петина малишана са сметњама у развоју вратила из домова у породице, што сведочи о томе да у локалним заједницама има све више сервиса подршке родитељима који гаје децу са сметњама у развоју – објашњава Јелена Пешић.

На жалост, стручњаци центара за социјални рад упозоравају да је физичко и психичко злостављање деце у порасту – више од 90 одсто породица у којима се врши насиље над децом су биолошке породице. Током претходне године, евидентирано је укупно 4.938 деце жртава различитих видова насиља, физичког, психичког или занемаривања од стране родитеља.

– Ми не можемо бити сигурни да ли се насиље над децом заиста повећава или се оно само више пријављује, али је у сваком случају добро што се ова деца сада налазе у евиденцији система социјалне заштите – истиче Јелена Пешић.

Подаци Завода за социјалну заштиту сведоче да је током претходне године покренуто 400 поступака за лишење родитељског права, што представља лагани пад у односу на 2013. годину када су пред судовима покренута 552 поступка за лишење овог права.

Извор:Политика