Рад враћа сан и осећај дома – приче о интеграцији избеглица

Недавно је обележен Светски дан избеглица, а према подацима УНХЦР-а из 2023. године, више од 43 милиона људи широм света има статус избеглице. За многе од њих, живот у новој средини почиње дилемом око основних ствари, попут места где ће живети, спавати, и скупити снагу за оно што интеграција даље подразумева – учење језика, проналазак посла, и улазак у систем правне, социјалне и здравствене заштите.

Ове дилеме утичу на квалитет сна код избеглица, а управо то је било у фокусу ИКЕА истраживања спроведеног 2024. године. Засновано на свеобухватном прегледу постојеће литературе – академских чланака, научних студија и тематских текстова, истраживање у први план ставља факторе који утичу на сан: стрес, окружење, подршку друштва и социо-економски статус. Резултати кажу да 76% избеглица има умерене до озбиљне поремећаје сна, док чак 41% њих пати од хроничне несанице. Симптоми се најчешће појављују одмах након бега из зоне опасности, што показује да су проблеми са сном последица претходне трауме, али и услова живота у новој земљи. Зато је могућност проналаска запослења кључна за осећај стабилности, побољшање општег благостања, али и квалитета сна.

Избеглице које пронађу посао, лакше се интегришу у друштво и нову средину брже прихвате као свој нови дом. Шуво, избеглица из Бангладеша, који данас живи у нашој земљи и ради у компанији ИКЕА Србија, испричао је: „Дошао сам у Србију тражец́и сигурност и мало мира. Али само два месеца касније, завладала је пандемија ЦОВИД-19 и нашао сам се закључан у стану, сам у страној земљи где нисам познавао никога. Осец́ао сам се изолованије него у затвору. Ипак, преживео сам. Полако сам почео да се ослобађам прошлости и да градим нешто ново. Добијање посла је за мене била прекретница. Дан за даном, мој живот је почео да се мења. Научио сам српски и коначно сам се осец́ао као да овде припадам.”

Из ових разлога су програми за унапређивање вештина неопходних за запослење избеглица веома значајни. У оквиру програма „Вештине за запошљавање“, који се у југоисточној Европи спроводи од 2021. године, ИКЕА је кроз обуке, подршку у учењу језика и практично радно искуство у овом региону до сада подржала 143 избеглице. Међу 38 особа запослених у Србији махом су колеге и колегинице из Бангладеша, Бурундија, Камеруна и Украјине.

Још један пример успешне интеграције је Шувова колегиница из Украјине, која каже: „Учење језика био је за мене први корак ка адаптацији. Онда сам потражила посао. Код куће сам била системски аналитичар у ИТ-у, а у Србији сам направила смелу промену – пријавила сам се за посао у робној кући ИКЕА и добила га. Рад ми је дао сврху и помогао да се фокусирам на садашњост.”

Сличну причу дели и Наталија, која је, како каже, овде упознала људе захваљујући којима се осећа као код куће.

Ова искуства показују да радна интеграција има вишеструки значај: она не доноси само материјалну стабилност, већ враћа осећај контроле, структуре и сврхе – услове без којих је тешко успоставити и најосновнији унутрашњи мир. Искуства троје колега то потврђују: кораци ка запослењу покренули су много дубљи процес – ка опоравку, и прилагођавању, а самим тим и квалитетнијем сну.

Извор: Н1