Љубав до Косова

Чикаго: Срце Бобана Николића (26) остало је заробљено на родном Космету, хиљадама километара далеко од Чикага у коме се нашао када је са породицом кренуо у потрагу за бољим животом. Јер, у завичају му је остала девојка Јована Ђокић (24) коју је сада напокон испросио и то у царском граду Призрену.

Прошло је 10 година од када су Николићи кренули преко океана и од тада је много тога дошло на своје. Бобан је био срећан што су сви здрави, што се породични посао с камионима добро развија, али не и што је у туђини без своје девојке из села Томанце код Косовске Каменице.

Ипак, ни тих 8.400 километара ваздушном линијом није представљало препреку јер је имао жељу и вољу. Бобан и Јована су били у вези на даљину три године.

– Упознали смо се на једном рођендану, после ког се нисмо ни видели ни чули две године. Први сусрет после тог периода био је пресудан. Заиграли су лептирићи у стомаку – смеје се Бобан.

Док је он у туђини зарађивао за бољи живот, Јована је на Космету радила на усавршавању знања. Вредно је учила и успела да заврши факултет са звањем дипломираног хемичара. Раздвојеност Бобану није давала мира. Био је сигуран у себе и своја осећања, у избор девојке с којом жели да проведе остатак живота. И зато премишљања није било. Једног дана Бобан се пробудио и преломио, иде на свету српску земљу, да испроси Јовану Ђокић.

Испунио две жеље

У глави је имао план, желео је да то буде посебно, другачије, несвакидашње. И испунио је две жеље, да обиђе Призрен и да га Јована тамо чека.

– Одувек сам желео да обиђем Призрен. Сем тога што је прелеп и што поглед са тврђаве оставља без даха, има невероватну историју која нас чини богатим народом. Град сам познавао само са слика, био сам очаран његовим црквама. Говорили су ми да није безбедно, али одлучио сам да ризикујем – прича Бобан Николић за “Вести”.

За просидбу је младић родом из Гњилана изабрао Каљају, средњевековно утврђење у Призрену у ком се неко време налазила престоница српског царства. Иако су прве бедеме подигли Византијци, ова тврђава везује се за цара Душана Силног који је проширио. Бобан је пажљиво бирао место које ће, сасвим сигурно, обоје памтити док су живи.

Као у бајци

– Јовани није било необично, јер је знала да желим да видим Призрен. Када сам предложио да одемо, да обиђемо Душанов град, пристала је. Са нама су пошли и другари, тако да ништа није било сумњиво. Једва сам дочекао да се попнемо на Каљају, да је запросим. Изненадила се, почела је да се хвата за главу, да се смеје… Било је као у бајци – прича нам Бобан.

Поред прелепих фотографија са Призренске тврђаве, прошевину је забележио и видео-снимак из ваздуха. Бобан каже да није било тешко, јер је дрон све одрадио, а и брат од тетке је ухватио добар кадар телефоном, па ће имати успомену за цео живот.

Ето нас и догодине

Чувена парола “Догодине у Призрену” за Бобана сада има посебну тежину.

– Та порука за мене је добила на значењу. Сигурно ћемо поново да посетимо царски град – не двоуми се будући младожења.

Братанац центар света

Мајка Мирјана, родом је из Кметовца, код Гњилана, док је отац Звонко из места Рајановце. Поред родитеља, Бобану у Чикагу друштво прави и брат Богдан. Међутим, највише времена воли да проводи с једним посебним лепотаном.

– Братанац Константин је тамо мој центар света – каже Бобан.

И венчање на светој земљи

Упркос веридби, Бобанова и Јованина највећа жеља, да буду заједно, тренутно није могућа. Каже да она још неће с њим у Чикаго, пошто пандемија отежава њихове планове. Али, Бобан је сигуран да ће све доћи на своје.

– Нисмо још донели одлуку где ћемо се венчати, али ће сигурно бити на светој српској земљи. Биће то неко посебно место из српске историје, као што је Призрен, град цара Душана, а хвала богу, имам велики избор. О томе ћемо заједно одлучити – каже нам Бобан и понавља да му у туђини највише недостаје Јована због чега путује једном до два пута годишње на Космет.

Извор: Вести Онлине