Представа љубави, елеганције и уметности – Брajан Фери у Београду

Београд:После прве посете Народном музеју у Београду, где су му пажњу окупирале скулптуре Лепенског Вира, Брајан Фери је синоћ, четврти пут наступио пред беградском публиком, овај пут у Штарк арени.

Организација и професионална каријера Брајана Ферија сугерисали су да ће гост можда одржати предавање о уметности и поезији, као што је то радио крајем 60-их у Лондону. Међутим, није то било предавање, била је то представа – представа љубави, елеганције и уметности, испуњена правим роцк ’н’ ролл садржајем.

Док је половина публике седела и нестрпљиво чекала, друга половина је тек улазила, шеткала се, тражила место. Њима као да није било важно што је огранизатор најавио да ће почетак бити одложен за 15 минута и да сви до тада треба да нађу место. Тачно у 20:15х светла су се угасила и осмочлани бенд предвођен диригентом Брyаном Феријем је изашао на сцену и отпочео своју представу са “Тхе Маин Тхинг”. Арену су обасјали блицеви из публике, али то нису били блицеви који су помагали камерама да боље забележе почетак представе, већ они коју су помагали људима да нађу свој ред и број седишта, што је прилично одвраћало пажњу.
Даме које су на време нашле своје место, на ноге је подигла наредна ствар, “Славе то Лове”, отпевана у стилу правог заводинка. Блицеви уперени у под ради потраге су незаинтересовано испратили прилично надахнут бенд док је изводио “Дон’т Стоп тхе Данце”, “Ладyтрон” и “Ох, Yеах!”, а Брyан је уз помоћ пратећих вокала певао клатећи се уз сталак, елегантно лебдећи међу инструменталистима и свирајући клавир.

Беспотребна светла са мобилних апарата су гаснула док је Феррy дириговао “До тхе Странд” и “Цасанова”, песме током којих је бенд показао музички професионализам, од гитаристе и басисте, преко бубњара и клавијатуристе, до виолинисткиње и саксофонисткиње. Инструментална постава стварала је љубавну атмосферу. Публика, међутим, и даље није довољно обраћала пажњу на бину, склапала је дланове када песма стане и није показивала поштовање. Овај пут су неуморни трагачи за бољим местом, соком, пивом или водом одвраћали пажњу људима који су покушавали да се сконцентришу на уметнички перформанс. Можда је фалило више контакта између публике и извођача. У таквој атмосфери, док је расвета маестрално пратила оно што се дешавало на бини, одсвиране су  “Њастеланд”, “Бете Ноире”, “Токyо Јое” и хеви ствар “Стронгер Тхроугх тхе Yеарс”, која је публику приморала да се фокусира на звукове који су допирали са разгласа.
Прву већу паузу међу песмама бенд је искористио да на сцени остави усну хармонику у Брајановим рукама, клавир и слајд гитару. Деловало је као да ће уследити нешто другачије. На велико изненађење уследила је добро позната ствар Боба Дyлана, “Дон’т Тхинк Тњице, Ит’с Алригхт”. То је купило публику, која је коначно пронашла свој мир. Како је само легендарни гитариста Цхрис Спеддинг педантно свирао, док је Брyан играо раменима и цупкао ногама држећи усњак приљубљен уз микрофон. Вриска, цика и аплауз након ове изведбе, надмашили су претходна реаговања и наставили да прате сетлисту до краја вечери. Бенд као да је то осетио и стуштио се у низ највећих хитова међу којима су: “Мy Онлy Лове”, “Авалон”, “Лове ис а Друг”, инструментална рапсодија “Ин Еверy Дреам Хоме а Хеартацхе”, као и песме са првог албума Роџy Мусица, “Иф Тхере Ис Сометхинг”, “Ре-Маке/Ре-Модел” и “Виргиниа Плаин”, на крају које нико више у партеру није седео, чак је испуњен и простор између седишта и бине. Људи су хтели ближе Ферију.
“Лет’с Стицк Тогетхер” је испраћена највећим одушевљењем, које нико није крио, сви су устали и играли. Песма је трајала необично дуго да би се сви на својим инструментима огребали за пар кругова соло деонице. Ову познату обраду следила је још једна, можда познатија, “Јеалоус Гуy”. Вриштање у почетку и хорско певање у рефрену је пред крај нумере заменило беспрекорно оџвиждана мелодија која је допирала из срца Брајна Ферија.

Овим великим финалом, тачно у 22х, поклонивши се, бенд се повукао и светла су упаљена. Публику је збунило што није било биса, али било је очигледно да је овај господин, који ће кроз пар дана прославити свој 73. рођендан, завршио обрадом Јохна Леннона, неоткопчавши сако читаво вече.

Извор:Балканрок