Паметни градови – колико смо спремни?

Паметан град некога ће асоцирати на могућност идентификације слободних паркинг-места, коришћење апликације за мерење квалитета ваздуха или мерење потрошње воде или струје, до тзв. виртуелних близанаца, нпр. дигиталне копије зграде, насеља или целог града. И разумевање сврхе паметног града варира. Неким културама је безбедност важнија од приватности, а неке не би приватност ставиле у други план. Држава управља подацима грађана, а да ли грађани приступају подацима о раду управе, само су нека од питања на која треба одговорити стратегијом развоја паметних градова. Развијени светски градови такмиче се у томе који је паметнији и улажу огромне ресурсе у даља унапређења. На пример, Сингапур је пет година развијао своју виртуелну копију и потрошио 73 милиона долара. Концепт садржи, између осталог, аутономна возила, урбано планирање, чак и гејминг заснован на реалном моделу с динамичким подацима.
Шта су основни предуслови за концепт паметног града? Укратко, доступна физичка инфраструктура, на коју се постављају мерни уређаји и сензори, поуздана мрежна инфраструктура која повезује уређаје и преноси генерисане податке, отворене платформе за прикупљање, размену и чување података, системи за заштиту безбедности и приватности података и апликације за њихову обраду и ново коришћење.

Постојећа физичка инфраструктура, као што су стубови уличне расвете, стајалишта јавног превоза, билборди, паркинг-места, могу бити својина јавног или приватног сектора и често нису транспарентни и једнаки услови њеног коришћења, за постављање активне инфраструктуре. На физичку инфраструктуру постављају се разноврсни мерни уређаји, сензори или базне станице, који генеришу разноврсне податке. Податке генеришу и мобилни телефони, портали отворених података и апликације. Без обзира на различиту врсту и власништво, потребно је осигурати безбедност и несметан рад ових уређаја како бисмо се ослонили на податке које генеришу. Ови уређаји су међусобно повезани различитим бежичним и фиксним мрежама. Индустрија електронских комуникација је строго регулисана и добро развијена и оператори су покрили градове поузданом и безбедном мобилном и фиксном мрежом. За боље планирање и повезивање са ИоТ потребно је прописати и успоставити јединствену и ажурну базу података о распрострањености мрежне инфраструктуре.

Платформа за стандардизацију и оркестрацију прикупљених података је следећи ниво у архитектури паметног града. Оваква платформа треба да буде скалабилна и да омогућава приступ свим заинтересованим странама под једнаким условима, државним системима, бизнисима, стартапима, научној заједници, грађанима. Што се више података генерише на овој платформи и што је више учесника који те податке користе, то је платформа кориснија. Платформа је попут берзе и што се више података „уложи”, већа вредност се добије њиховом обрадом у корелацији с другим подацима. Поверење учесника у овај систем и разумевање додате вредности за све учеснике у екосистему омогућава ефикасно и одрживо управљање ресурсима.

Србија ће својим стратешким оквиром за развој електронске управе предвидети развој концепта паметних градова у наредне три године, полазећи од анализе стања, законског оквира, отварања података и пилот-пројеката. Да бисмо постигли успех, важно је да јавни, цивилни и приватни сектор усагласе јасан акциони план, који ће обухватити регулацију, мапирање и развој микро и макро инфраструктуре, стандардизацију података и протокола, примену обавезних стандарда безбедности и приватности, отварање података јавног сектора и едукацију грађана, привреде и јавног сектора о ефектима паметног града на квалитет живота, ефикасност пословања, транспарентност јавне управе и боље јавне услуге.

Као независни оператор мобилне и фиксне мреже, ЦЕТИН јавној управи и различитим пословним системима пружа услуге инфрасртруктуре, повезивања и заштите од ДДоС напада, а спреман је да пружи и ниво више – интегрисано управљање паметним градовима.

Аутор: Драгана Илић, Цорпорате Аффаирс Дирецтор, ЦЕТИН