Србија поново у ЦЕРН-у, неправда исправљена

Београд / Женева: Република Србија постала је 23. пуноправна чланица Европске организације за нуклеарна истраживања ЦЕРН, одлучено је јуче у Женеви, једногласним усвајањем резолуције Савета ове организације.

Међу првобитним оснивачима 1954. године је била и Југославија, када је при оснивању у име Југославије ставио свој потпис Павле Савић, један од најзначајнијих српских физичара. Ипак, Југославија је напустила организацију 1961. године. Србија је 14. децембра 2018. постала пуноправна чланица ЦЕРН-а.

Уз Израел, Швајцарску и Норвешку, Србија је четврта земља која није чланица ЕУ, а пуноправна је чланица ове престижне научне организације. Србија је постала стална чланица, а да ни све чланице ЕУ нису приступиле ЦЕРНУ. Најближа сталном чланству је Словенија, која има статус придруженог члана, какав је претходно имала и Србија.

Пуноправно чланство омогућава да студенти и професори из наше земље раде истраживања на светском нивоу у Србији, као и да наша привреда учествује у већем обиму на пројектима у ЦЕРН-у. Поред подизања квалитета научних истраживања, приступа најновијој научној опреми и технологијама као и преношења искуства и знања, наша држава се нада да ће чланство у ЦЕРН-у утицати и на спречавање одласка образованих младих људи из Србије. Наши истраживачи равноправно ће учествовати на свим конкурсима ЦЕРН-а, од финансирања пројеката научне изврсности, редовних летњих школа за студенте и дипломце, докторских и постдокторских стипендија, до финансијске подршке за научне специјализације. Српска привреда имаће значајну корист од чланства, обзиром на то да ће наше компаније моћи у већој мери да учествују на свим тендерима које расписује ЦЕРН и тако се равноправно такмиче са светски успешним компанијама.

Стално чланство у Европској организацији за нуклеарна истраживања биће додатни подстицај за оснаживање домаће науке. Од 1. јануара 2019. године, почиње са радом Фонд за науку, који ће омогућити конкурентно финансирање научних истраживања и бољу повезаност науке и привреде. Улагање у иновативну инфраструктуру од 100 милиона евра значи изградњу научно технолошких паркова у Нишу и Новом Саду, проширење научно-технолошког парка у Београду, изградњу зграде БиоСенс института у Новом Саду као европског центра изврсности у дигиталној пољопривреди, лабораторијске ламеле Електронског факултета у Нишу, Дата центра у Крагујевцу, те изградњу нових зграда ФОН-а и Института за физику у Београду.

Уз запошљавање најбољих докторанада при факултетима и научним институтима у Србији (хиљаду младих научника потписало је уговоре о раду у јулу, а прошлог месеца објављен је позив за нових сто), Влада Србије системски подржава науку и ствара услове који ће омогућити нашим младим научницима да остану у земљи. Млади научници ће директно утицати на трансформацију српске економије засноване на инвестицијама у економију засновану на иновацијама, што је приоритетни циљ Владе Србије јер представља развојну шансу Србије за 21. век.

Чланство у једној од најпризнатијих научних организација у свету, резултат је континуираних напора Владе Србије за развој науке и модернизацију образовања у Србији, које је председница Владе поставила као своје приоритете на почетку мандата. Брнабић је у септембру посетила седиште ЦЕРН-а у Женеви и представила реформе које Влада спроводи у области науке и образовања.

Чланство Србије у ЦЕРН-у биће формално потврђено након што Народна скупштина Србије и УНЕСКО, према установљеним процедурама, ратификују ову резолуцију. Званичан пријем Србије као сталног члана  ЦЕРН-а биће уприличен свечаном церемонијом подизања српске заставе испред зграде ЦЕРН-а у Женеви, којој ће присуствовати највиши државни врх.

Извор: Влада Републике Србија/Википедијa