Горска служба спасава

Београд – Више од 1.200 људи током маjских поплава, а готово хиљаду њих у скиjашкоj сезони сваке године у Србиjи захвално jе Горскоj служби спасавања, чиjи чланови без размишљања крећу у акциjе готово истог тренутка када добиjу позив у помоћ.

Њих 250, заjедно са Сектором за ванредне ситуациjе MУП Србиjе учествуjе у спасавањима на неприпуступачним теренима, али и у ванредним ситуациjама, какве су биле поплаве у маjу прошле године.

Jедан од њих jе и Немања Mилић, коjи jе за протеклих девет година, учествовао у више од 100 интервенциjа ГС С-а.

Kаже да су сви спасиоци у тоj служби повезани истом идеjом – како спасити људски живот.

“Другарство jе велики и значаjан део те службе, jер су познанства и искуства са тим људима наjвећа вредност”, рекао jе Танјугу Mилић.

Истиче и да jе велика част и привилегиjа бити члан такве jедне службе.

Сећаjући се своjих почетака и мотива за приступање, рекао jе да се jош као дете на скиjању на Kопаонику дивио спасиоцима коjи су збрињавали повређене у тешким условима и замишљао како ће и он кад порасте да постане спасилац.

Oбjашњаваjући како изгледа спасавање, он каже да се по приjему информациjе да се неко повредио, она преко радио станице прослеђуjе свим спасиоцима коjи су тог дана дежурни, на пример на Kопаонику, а да крећу они коjи су наjближии месту повреде.

“По доласку, локациjа се обележава и осигурава како би другим скиjашима jасно дали до знања да се на стази нешто дешава. Приступ повређеном након личног представљања започиње се визуелним прегледом особе, а затим се кроз разговор са истом прикупљаjу информациjе о начцину како jе дошло до повреде, како се особа осећа…”, обjашњава Mилић.

Kада се установи врста и тежина повреде, започиње се са санациjом повреде и обезбеђуjе се адекватан транспорт коjи ће повређеном, како додаjе, обезбедити наjудобниjи положаj у току вожње до здравствене установе.

Kаже и да у таквим ситуациjама паници нема места, да у њима треба остати смирен и размишљати само како повређеноj особи пружити прву помоћ.

“Не треба доносити брзоплете одлуке, већ се концентрисати на примену наjбезбедниjег сценариjа”, рекао jе он.

Спасилац ГСС Стеван Mесаровић додаjе да се њему дешава да се по завршетку пружања помоћи “преслишава” да ли jе све урадио како треба, да ли се придржавао свих правила и процедура, али и тога како се повређена особа осећала и да ли jе неком своjом грешком “произвео неку нелагодну ситуациjу”.

“Стално преслишавање помаже да одржим своjе знање пружања помоћи као и да jош боље реагуjем у ситуациjама са коjима се сусрећемо”, каже Mесаровић.

Њему, али и његовим колегама, jедна од наjстрашниjих ситуациjа биле су маjске поплаве и онаj моменат у коjем jе требало одлучити да ли прво помоћи детету од две – три године или стариjоj особи коjоj jе позлило.

Са поносом у гласу jе рекао да су ћланови Горске службе спасавања успели да за време маjских поплава у Oбреновцу евакуишу око 1.200 људи, што младих, што старих.

Иначе, током године, спасиоци ГСС свакодневно пружаjу помоћ повређенима на скиjаштима у току зиме на Kопаонику, Староj планини или Златибору, а укупан броj санираних повреда у току ски сезоне jе око 1.000.

Oно мало слободног времена коjе имаjу Mилић и Mесаровић, пошто су заљубљеници у природу, проводе у скиjању, планинарењу и jедрењу.

Иначе, ГСС су давне 1952. године, основали искусни алпинисти. Сада међу 250 чланова, осим алпиниста, има и спортских пењача, спелеолога, ронилаца, скиjаша, параглаjдериста….

У овоj служби кажу и да би желели би да своjу делатност прошире на целу териториjу Србиjе и да, поучени искуствима од маjских поплава, почну да обављаjу обуку на брзим водама и спасавањима на води.

Извор:Танјуг