Јавите нам! Желите нешто лепо и добро са свима да поделите?

Амерички новинар који није прихватао црно-белу слику ратова деведесетих

Један од ретких западних репортера који није прихватио црно-белу слику о „лошим и добрим момцима“ у југословенским сукобима, тако се Дејвида Бајндера сећају колеге новинари из Србије. Први послератни дописник „Њујорк тајмса“ из Београда умро је у јуну прошле године.

Човек чији је пасош Њујорк тајмс описао као хармонику пуну виза за улазак у земље захваћене сукобима, Дејвид Биндер, забележио је Хладни рат у Европи, распад совјетског блока на Истоку и грађанске ратове у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Kосову и Метохији.

„Он се држао свог кодекса и кад га је то пуно коштало, јер с временом многи су искористили то да би кренули у изолацију Дејвида – да говоре да је он пристрасан, зато што не преноси ствари на начин како су преносили Си-Ен-Ен, Њујорк тајмс, Вашингтон пост, да се он ставио на погрешну страну историје“, каже Обрад Kесић, политички аналитичар из Вашингтона.

Колумниста Недељника Љиљана Смајловић напомиње да Бајндер није био просрпски настројен.

„Бајндер је у мору новинара који су били антисрпски настројени деловао просрпски. Био је потпуни изузетак, зато што су се само код њега појављивали аргументи који су упућивали на то шта је српска страна рата“, наводи Смајловићева.

Сведочење пред Хашким трибуналом

О српској страни рата пристао је да говори и пред Хашким трибуналом 2001. године, када се одазвао на позив да буде сведок одбране Слободана Милошевића.

„Оно што је било интересантно тада, то су његова непосредна, а посебно посредна знања“, указује адвокат Зденко Томановић.

Како наглашава Томановић, непосредна знања имају јачи квалитет у поступку доказивања и то је било пре свега за његове разговоре са америчким државницима о дешавањима у БиХ, посебно за Лисабонски споразум.

„Одбрана је покушавала да докаже да је Алија Изетбеговић, који је потписао Лисабонски споразум, повукао тај потпис под притиском САД. Чак мислим да је он после и писао о томе да је управо Цимерман у разговору с њим потврдио да је рекао Алији Изетбеговићу нешто у смислу да може да повуче свој потпис“, каже Томановић.

Бајндеров кодекс

Свој потпис Дејвид је ставио на хиљаде текстова у различитим новинама – само за Њујорк тајмс на више од 2.600 чланака и коментара. Током вишедеценијске каријере, кажу познаваоци његовог рада, држао се једног кодекса.

„Он је више пута мени говорио да новинар не треба да гласа. Апсолутно, држао је став да нема места за новинара, ако ће бити поштен новинар, у политици, до те мере да не треба ни да гласа“, истиче Обрад Кесић.

Друга ствар, каже Кесић, Бајндер је држао до тога да новинар не треба да показује своје политичко опредељење и да то не сме да се показује у својим текстовима.

Дејвид Бајндер је рођен у Лондону 1931. године. Са 23 године је дипломирао на Харварду, а неколико година касније оженио се с источнонемачком лекарком Хелгом Вагнер. С њом је добио три ћерке.

Извор: РТС